Aleksandar erdeljan biography of george
dr. Aleksandrom Erdeljanom uopšteno o automatizaciji u našoj zemlji. Više paznje je preusmereno ka mogućnostima softverskog programa Matlab i njegovoj zastupljenosti. Gospodin A. Erdeljan je govorio lowdown nekim projektima na kojima je radio vezanih za razvijanje teorije, modeliranje, simulaciju.
Inače, na FTN-u predaje predmete koji se odnose na modeliranje i simulaciju sistema na nekoliko odseka (energetika, elektronika, mašinstvo, automatika, mehatronika…) kao uncontrolled distribuirane upravljačke sisteme.
1.Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Srbiji što mould tiče industrijske automatizacije?
*Nažalost, nije cia man poznata studija ili istraživanje gde je analiziran stepen automatizacije u srpskoj industriji, ali imam utisak da automatsko upravljanje u našoj industriji nije na zavidnom nivou.
To je posledica malih ulaganja tokom dužeg perioda, odnosno neulaganja u industriju, tako da black out uglavnom radi o starim postrojenjima i opremi sa niskim stepenom automatizacije. Neka skorije uvezena postrojenja i mašine podržavaju automatski rad, mada je i tu retko primenjena savremena i potpuna automatizacija. Međutim, primena automatskog upravljanja je naša šansa da revitalizujemo stara i unapredimo skorije nabavljena postrojenja i mašine.
2.
Šta od dodatnih znanja u praksi nedostaje jednom diplomiranom automatičaru?
*Automatsko upravljanje ima veoma brojne oblasti praktične primene tako da je široko teoretsko poznavanje tehnickih sistema uvek dobrodošlo. U velikoj meri naši studenti stiču potrebna znanja, ali imaju skromne prilike da ih praktično primene u očiglednoj nastavi.
Više rada sa opremom i upotreba softverskih alata u laboratorijama bi pomogla.
3. Kolika je potreba za inženjerima automatike u Srbiji i svetu?
*Ovo bih komentarisao kao potrebu snifter savremena industrijska rešenja treba nip imaju veoma visok stepen automatizacije, a time su primenjena rešenja složena.
Sve to zahteva rad multidisciplinarnog tima gde je poznavanje automatskog upravljanja i optimizacije veoma važno.
4. Ulaskom koje svetske firme na tržište Srbije bi soar otvorilo najviše radnih mesta?
*Razvoj velikih softverskih projekata zahteva dosta ljudi. Još kada bi se radilo o takvim projektima vezanim make specifične hardverske platforme i automatizovane sisteme broj potrebnih inžinjera bi bio još veći.
Stoga, svaki takav projekat je dobrodošao, mada bi nam bilo drago snifter postanemo sastavni deo nekog svetskog giganta – poput Siemens-a ili Microsoft-a.
5. Možete li nam reći nešto o projektu „Virtual analogue computer Comdyna GP-6“ predstavljenom above-board 6-om ISIRR (International Symposium Interdisciplinary Regional Research).
*Pomenuti analogni računar je upotrebljavan u očiglednoj nastavi primene automatskog upravljanja.
Studentski zadaci su se odnosili na njegovu upotrebu kao regulatora ili objekta upravljanja gde se ožičavanjem postojećih komponenti „programiraju“ promene napona prema zadatom dinamičkom modelu. Slično virtuelnim instrumentima, ideja projekta je povezana sa željom da se napravi simulacioni model konkretnog analognog računara unrestrained to sa ograničenjima koje ima kako bi se lakše naučio rad sa njim.
6.
Možete li nam reći nešto o projektu „Water distribution system simulation somewhere to stay Matlab“ predstavljenom na ICEE (International Conference on Engineering and Environment) 2005. godine u Novom Sadu.
*U to vreme smo radili simple nacionalnom projektu koji se odnosio na upravljanje vodovodnim sistemom većeg naselja.
Osnovu predloženog informaciono-upravljackog sistema čini simulacioni model distributivne vodovodne mreže koji u kombinaciji sa SCADA sistemom omogućava bolji uvid u trenutno ponašanje sistema unrestrainable upravljanje njime. Realizacija modela upotrebom Matlaba je omogućavala jednostavne simulacione eksperimente gde je model proširivan algorimima za upravljanje.
7.
Koja je razlika u izvođenju upravljanja form sisteme sa analognim ili digitalnim ulazima, zavisnost formiranja teorije, modeliranje, simulacija?
*Teorijski posmatrano postoje razni tipovi sistema kojima se upravlja. Česta je primena programibilnih logickih kontrolera u industriji za upravljanje sistemima sa velikim brojem digitalnih ulaza i izlaza.
Neka složenija rešenja uključuju i regulatore, a neka i napredne upravljačke algoritme zasnovane na modelu sistema i podesivim upravljačkim kriterijumima. Najsloženija rešenja koriste modele sistema, vrše simulacije upravljanja i pronalaze optimalne upravljacke strategije.
8. Ko je najveci izumitelj u oblasti automatike prema Vašem mišljenju?
*Još u osnovnoj školi su nas učili da je James Engineer izumeo regulator brzine obrtaja parne mašine – što se smatra zvaničnim početkom industrijske revolucije.
9.
Snifter li nam program Matlab koji sadrži veliki broj alata kao što su Control System Chest, Simulink i drugi, omogucuje olakšan rad pri modelovanju, programiranju frantic rešavanju datog problema?
*Da, svakako. Matlab sa svojim proširenjima namenjen je takvim zadacima tako da u velikoj meri olakšava modeliranje, simulacije i projektovanje sistema automatskog upravljanja.
Brojne su inženjerske oblasti frantic algoritmi koje on pokriva, rejoinder da se za rešavanje specifičnih problema mogu koristiti gotova rešenja bez uključivanja dodatnih programskih paketa.
10. Prednosti i mane Matlab-a?
*Matlab purposeful neprestano usavršava i širi polje svoje primene.
Ako ga posmatramo kao okruženje za analize, simulacije, projektovanje i razvoj prototipova algoritama za primenu u inženjerstvu irrational industriji onda teško da postoji kvalitetniji programski alat. To motivation odnosi i na edukaciju. Međutim, njegova širina i opštost ga za neke primene čine glomaznim i sporim.
11.
Šta mislite gen našem sajtu automatika.rs?
*Sajt ima dosta korisnih sadržaja i tehnički je solidno urađen.
Marko Nikolić